Смрт Шеготића Павла и Богданића Фрање 0001    Боже мили и мила Маријо, 0002    Боже мили, чуда големога, 0003    Кад се д’јели срећа од несреће, 0004    Тавна ноћца од бијела данка, 0005    Вјерна љуба од свог вјереника 0006    И јединак од старице мајке! 0007    Нашичка се подигнула чета, 0008    Мала чета од триест хајдука, 0009    Пред четом је Шеготићу Павле, 0010    Барјак носи Шушњару Адаме. 0011    Па одоше горе уз планину, 0012    Све пјевајућ и коње играјућ. 0013    Кад су дошли до воде Текије, 0014    Своје б’јесне одсједоше коње, 0015    Ударише барјак покрај воде, 0016    Пак сједоше рујно пити вино. 0017    Мало било, задуго не било, 0018    Ал ето ти Богданићу Фрањо, 0019    И са Фрањом тридесет момака, 0020    Барјак носи Максимовић Павле. 0021    Ту се браћа л’јепо поздравила, 0022    За јуначко попитала здравље, 0023    А кад су се л’јепо поздравили 0024    И за здравље јуначко питали, 0025    Засједоше момци под барјаци, 0026    Четобаше под вијетом јелом. 0027    Пију вино, штошта егленишу, 0028    Па говори Богданићу Фрањо: 0029    »Побратиме, Шеготићу Павле, 0030    Куда си се с четом подигао, 0031    Куда ли си млађан наперио? 0032    Гдје за пусто сазнао си благо, 0033    Или чекаш честе кириџије?« 0034    Одговара Шеготићу Павле: 0035    »Не будали, Богданићу Фрањо, 0036    Ја не тражим тог пустога блага, 0037    Нит ја чекам честих кириџија, 0038    Већ сам чету, побро, подигао 0039    До Брестовца града крвавога, 0040    Гдје ми кажу — ја видио нисам — 0041    Гдје ми кажу чудо невиђено, 0042    Гдје ми кажу до тридесет глава, 0043    Тридест глава наших четобаша: 0044    На коље су натакнуте главе 0045    Око куле Тренковића Фрање. 0046    Па сам пошо главе покопати 0047    И Тренкове похарати дворе. 0048    Доста нам је курва додијао, 0049    И доста нам браће поморио. 0050    Већ ти хајде, побратиме Фрањо, 0051    Већ ти хајде с меном до Брестовца! 0052    Нек ти буде све Тренково благо, 0053    Мени само ти поклони, побро, 0054    Поклони ми Тренковића главу!« 0055    Каил био Богданићу Фрањо, 0056    Каил био, понуду примио, 0057    Па се скачу на ноге јуначке. 0058    Посједоше коње виловите, 0059    Спустише се доли низ планину, 0060    И падоше на то поље равно. 0061    Кад су били пољу на равници, 0062    Говорио Максимовић Павле, 0063    Говорио Шушњару Адаму: 0064    »Побратиме, Шушњару Адаме! 0065    Каква с’ диже за пољем прашина? 0066    Ил је оно коло дјевојачко, 0067    Или вјетар са планине пуше? 0068    Ил је чета Тренковића Фрање? 0069    Слуша Адам, па се замислио, 0070    Па он вади дурбин од биљура, 0071    Па он гледа за ’но поље равно. 0072    Угледо је, што није желио, 0073    Па говори Максимовић Павлу: 0074    »Побратиме, Максимовић Павле! 0075    Није оно коло дјевојачко, 0076    Нити вјетар са планине пуше, 0077    Већ је оно Тренковићу Фрањо 0078    Са својима младим пандурима. 0079    Бит ће меса и без касапина, 0080    Бит ће капа без јуначких глава.« 0081    То казује, дурбин одбацује, 0082    И барјаком снажно замахује. 0083    Кад то виде до два четобаше, 0084    Разумјеше, што им барјак каже, 0085    Разумјеше, чету уредише, 0086    Па су бритке повадили ћорде, 0087    Те јуришем на Тренка удрили. 0088    Ал Тренковић, мудар и паметан, 0089    Просуо је ватру из бусије: 0090    Стаде вриска рањених јунака, 0091    Стаде трка коња без јунака: 0092    Остадоше многе капе пусте. 0093    Кад то види Шеготићу Павле, 0094    Цикну јунак као гуја љута, 0095    Па навали на Тренковић Фрању. 0096    Ал је јунак лоше среће био, 0097    Те је лудо изгубио главу: 0098    Пос’јече га Тренковићу Фрањо, 0099    Паде глава Шеготића Павла 0100    Уз мртвога Богданића Фрању. 0101    Кад видио Шушњару Адаме 0102    И уз њега Максимовић Павле, 0103    Да су пала оба четобаше 0104    И са њима сви редом јунаци, 0105    Нити мисле, нит се премишљају, 0106    Нит чекају Тренковића Фрању, 0107    Већ бацају од себе барјаке, 0108    Бјеже момци главом без обзира. 0109    То гледао Тренковићу Фрањо, 0110    То гледао, па се насмијао, 0111    За њима је јунак повикао: 0112    »С Богом бјеж’те, до два барјактара, 0113    Па казујте, што је и како је, 0114    Како му је, тко с Тренком војује.« 0115    Па он узе дв’је јуначке главе: 0116    Једна била Шеготића Павла, 0117    Друга била Богданића Фрање. 0118    Па их носи двору бијелому, 0119    Па их меће двору на зидине. 0120    Попунио триест и дви главе 0121    Од толиких силних четобаша, 0122    Којено је јунак погубио, 0123    Многе љубе у црно завио, 0124    Многе мајке горко расплакао.